Kako smo počeli

Senćanin Mileta Pecarski, student u Drezdenu, u leto 1927. godine sastavio je prvi radioprijemnik u Senti.
Godinu dana kasnije u prostorijama senćanske Gimnazije sastavljen je sličan uređaj pa je počeo masovan prodor radioamaterstva u gradu. U periodu 1929. do 1933. godine detektorski radioprijemnik su sastavili amateri Viner Maćaš, Njilaš Ištvan, Horvat Maćaš, Fir Ferenc, Balint Antal.

Nov podsticaj i novu dimenziju radioamaterizmu ponovo pokreće Mileta Pecarski. On je 1936. godine izradio prvi amaterski radio prijemnik i otvorio put uspostavljanju veza pomoću radio-primopredajnika. Te mogućnosti radioamateri grada su znali da iskoriste. 1937. godine počeli su da stižu prve QSL kartice. U biltenu Prvog zbora radioamatera Jugoslavije, održanog 1954. godine piše da je od 1937. do 1938. godine u zemlji aktivno radilo 40 radioamatera od kojih su četvorica bila iz Sente.

YU7NY operator zvao se Njilaš Ištvan. Po zanimanju je bio električar. YU7TS je bio operator Stevan Trifunović, po zanimanju berber. U etar se oglašavao i fotograf Hajašović Šandor pod znakom YU7HS. A koje nosi znak YU7YL dosad još nije utvrđeno. Zna se da je taj operator bila žena iz porodice Vig.

Nakon završetka drugog svetskog rata radioamateri iz Sente se ponovo okupljaju. Organizuju se u okviru Narodne Tehnike.

1948. godine formiran je radio klub.

Radilo se na sastavljanju i rastavljanju uređaja zaostalih iz rata grade detektore, jedno i dvocevne prijemnike. 1954. godine usledila je nova prekretnica. Borivoj Unković i Nađ Mihalj održali su prvi tečaj radiotelegrafije. Krajem te godine osam polaznika položilo je ispit za telegrafistu. Počinje sa radom prva PPS u Senti sa pozivnim znakom YU1FIJ. Pod ovim znakom senćanski radio klub je zabeležen u biltenu jubilarnog zbora SRJ održanog 1956. godine u Beogradu među ukupno 41. postojećim radio klubom u Jugoslaviji.

1956. godine klub dobija još jedan pozivni znak YU1JDE. Početkom šezdesetih godina, zbog nedostatka prostorija nastala je mala oseka u radu, ali je ona brzo prebrođena čim je prostor obezbeđen u zgradi današnje Narodne Tehnike. 1958. godine Tot Imre, član kluba dobija prvi lični pozivni znak YU1VR, i mogućnost da postavi PPS u svojoj kući. Nov podsticaj u klubu dala je izrada novog predajnika 1962. godine od strane Save Sojanovića. Tokom prve decenije rada uspostavljeno je 27 hiljada veza sa 150 zemalja.

Sistemski rad sa omladinom i masovna obuka rezultiralo je da sredinom sedamdesetih klub broji više od 200 članova koji su radili u 7 sekcija, petnaest članova kluba su posedovali lični pozivni znak. Radio klub je mnogo učinio kod formiranja klubova u Čoki i Adi. Danas spada među najbolje u Vojvodini i Srbiji.